Tata i Jana uživaju u slobodnom popodnevu. Razvlače se po trosedu, i kao "broje". Jana je fasinirana brojevima, i iako ja lično mislim da joj je rano da se bakće sa komplikovanim svetom brojki, tata ipak uživa u "podučavanju".
Malo, malo pa neko pogrešno razume "bedno piskaralo". Možda je red da objasnim. Ko je gledao crtaće, biće mu jasnije kada spomenem Snebljivu aždaju :) (Dalje)
Ogromni se prostor ukaza najednom.
Ispuni se otkucajima,
ožive sve, tamo gde sam uporno gajila prazninu.
Prvo je bilo...Ajde da probam. Mislim, ne ja ne padam na drugare, frajere mojih drugarica, bivše, buduće...Drugar. Poznanik. Nekada emotivno upleten sa mojom drugaricom.
Šta ti to treba? Jedna slučajna kafa donela mi je ljubav mog života.
Plačljive ptice rugalice
te zevajući prestrašuju.
Mrak.
isijava drhtavu jezu
pomerajući prašinu sa poklopaca,
kutije drže u nedrima
tvoj najveći strah. (Dalje)
Probudim se u osvit svetova
kad kamenje i stenje
još vrelo prži i zove.
Gledam iskon kako raste
u svoj lepoti,
zemlju kako plače dok se porađa
i znam da ću uskoro stvoriti reč. (Dalje)
Ne polivaj laku moju i lahornu,
od srdžbe umornu čistotu,
vodom sa izvora,
Koji si sramnom namerom otrovao.
Ne misli o meni!
Budala,
uvek sam bila.
Cedila uzdahe,
ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
u pogrešnom smeru, Nespokoja. (Dalje)
