Bedno piskaralo

05 Maj, 2009

OTREŽNJENJE

Poezija — Autor linga @ 10:25

Ne polivaj laku moju i lahornu,

od srdžbe umornu čistotu,

vodom sa izvora,

Koji si sramnom namerom otrovao.

Ne misli o meni!

Budala,

uvek sam bila.

Cedila uzdahe,

ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,

u pogrešnom smeru, Nespokoja.

Kad bih mogla slagati, naučila bih mesec

Da samo do pola ophodi

Da te ni slaba, hladna

svetlost stenja ne ogreje

Više Nikada.

Da se skameniš i obeliš

Ubogo moleći.

Da imaš sve eone da promisliš

Zašto si me zavoleo?

I na početku prestao da se trudiš.

Vrata kojim si me otškrinuo i zapečatio

u različite vilajete vode.

Ja ću u brlogu svom skapavati

pevajući,

a tebi je dovoljno

što lagano umireš u meni.

 (C) Linga

p.s. Ne shvatajte me ozbiljno, ja nisam pesnik, ja sam samo "bedno piskaralo" :)))


Komentari

  1. možda nije ozbiljno. ali jeste bolno
    Prijatno!

    Autor domacica — 05 Maj 2009, 10:59

  2. Kada nestane iluzija,nastaje bol!
    Pozdrav.

    Autor Talas — 05 Maj 2009, 13:18

  3. Tek sada primetih da imamo istu masku bloga,pa evo jedan drugarski savet:U opisu bloga smanji broj reci ili ih stavi u nekoliko redova,lepse ce izgledati.
    :))

    Autor Talas — 05 Maj 2009, 13:22

  4. Uh, a koja od nas nije "ganjala suze niz ulice bez saobraćaja,
    u pogrešnom smeru, Nespokoja." ?

    Autor sanjarenja56 — 05 Maj 2009, 14:45

  5. Domacice, tako Vam je to...
    Talas, Hvala na savetu!
    Pa ne znam koja, ja jesam...

    Autor linga — 05 Maj 2009, 15:16


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu