Bedno piskaralo

I nastavak :)

Generalna, Svakodnevica — Autor linga @ 15:05

Jutros sam, ničim izazvana, podigla jednog klinca dripca s mesta  u autobusu da bi sela trudnica.

I naravno, pitala  sve te mulce okolo kako ih nije sramota da se prave blesavi?

Šta su mislili, da je ujelo nesto za stomak, iskočila joj bubuljica?

Ebale ih nalepnice "prednost trudnicama" kad ničemu ne služe. ...

Nek me neko zaustavi molim vas...

U potpisu vašs Don Kihot :)))

p.s. 1 ne znam samo dokle će da me drži ovo ludilo.

p.s. 2 eto dokaza kako iz neceg ruzžnog - licemerni grozni deda koji mi je digo pritisak na sabajle ispadne nešto lepo - jedna trudnjačca je odmarala noge zahvaljujuci mom donkihotovskom ispadu u GSP-u.

 


Ja, naivcina, ko i obicno

Generalna, Svakodnevica — Autor linga @ 14:04

Jutro, mamurno, ne od alkohola(na zalost, pustio snovi) vec umora koji me stigao posle maratonske proslave princezinog cetvrtog rodjendana. DvaJessedmice nema, pa nema, cekam je bar 20 minuta.

Kasnim.

Stustim se na sediste, torba, kesetine u krilu.

Prebiram po mislima - tekst, rokovi, pauza, pare, plata hoce, nece biti, idemo li negde za prvi maj, debeli mi ostao u suzama...

- Pa mogao bi da mi ustanes, stara sam, bole me noge - kresti mi nafrkana baba iznad glave.

Decko, neki kuler, ustaje i kaze joj - mojne baba te penzionerske fore, ustacu ali me ne gnjavi. Baba, u delirijumu zahvaljuje.

Iz nekog razloga autobus je bas danas prepun penzionera sa sumnjivim higijenskim navikama, i namunjenim facama, otuznim.

Penzija, ne jos?

Šta je onda, neki besplatni pregledi u gradu garant.

Ulazi deda, klima se, dusa mu u nosu.

Ozari ga osmeh, jer je ugledao poznanicu, onu kreštavu babu sto zadovoljno sedi.

Ona, fina, nudi mu da ustane.

On se femka.

- Ajde ustacu ti, vidis da nema niko mladji - opa, udara baba nisko, mislim se.

I prisecam svih onih scena kad sa stomakom do zuba ulazim, a svi zamišljeno gledaju kroz prozor, prave se blesavi, a naročito one klimakteričcne žzenturačce koje me kose pogledom - "jebala si se pa sta", i ja sam bila nekad trudna... A opet, ono moje .... kucno vaspitanje mi ne da da budem nepristojna, gruba, da budem skot.

Ustajem cutke, deda seda, sporo, staracki, bez hvala, naravno.

 I onda matorci ćcakulaju, ja priterana situacijom(zaboravih drage slusalice kod kućce) moram da slusam konverzaciju:

 - Idem poslom do grada, a ti? pita babac.

- I ja idem poslom, na Kalemegdan, veselo cvrkuce deda, i namiguje babi.

A ja lepo čujem kako mi izrastaju magareće ušsi... Nikad se, Linga nećeš opametiti...


PROSVETLJENJE

Poezija — Autor linga @ 10:50

  Zatekoh te razgolićenu,uspavanu

rasutu po dolini punoj prljave primisli.

Hladnoća se rasplinula po meni,

gadne reči teku, nabijene grešnim slutnjama.

O, zaboga, zar niko nije zgulio ružne tragove,

ne bi li otkrio trag ispod kože...

 (Dalje)

Pred kraj

Poezija — Autor linga @ 11:46

Sekundama merim rastojanja

izmedju Mog i Tvog sveta,

Ovog i Tog trenutka

koji nas deli.

 

Dva sveta ispunjavam

napupelom tišinom

što probija mi uši.

 

Ganjam suzu po sebi

stežem se nekako,

zbog sekundi koje još nismo potrošili.

 

Linga


PUTOVANJE

Poezija — Autor linga @ 12:40

Drhteći se stežem,

udaram 

bežim bezglavo,

natrčim na zid.

Gore-dole,

jurcam,

zovem

Boga nema!

Niotkuda spasa,

ni prozora čak.

Dole tvrdo,

Gore visoko,

i previše.

Trčim,

opet srećem zid.

Vazduh se rastaka

u plašljive reči

gubim ga...

Zid, opet.

Ne da mi da dišem.

Letim, nestajem

jedan, dva, tri, četiri, zida

Plafon.

Kutija.

Dole, tvrda zemlja, prah.

Posustajem, spremam se,

odustajem.

Opet zid.

Jure me izgubljeni moralni obziri,

sude mi.

A da li sam ljudožder ako pojedem sopstvene snove

medju jedan, dva, tri, četiri zida?

(C) Linga


ČAROLIJA ŽELJE

Poezija — Autor linga @ 13:17

Pssst! Ćuti!

 Ne daj da odzvanjanje

praznikavih reči

zveketom naruši

tek rođenu,

 savršenu tišinu.

 

 Pređi

Preko moga tela,

mojih uspona i padova.

 Ćutke.

Poljubi mi radosne zenice,

 što ne mogu da te se nagledaju.

Uđi

u moje zatomljene odaje,

 na prstima.

Poljubi mi nečujno,

 pola duše.

Zaboravi ključeve,

lozinke

teške reči,

bežanje od sebe.

 Ureži se

 u mene, silno,

manirom ratnika krstaša,

hajduka iz šume,

vojnika na odsustvu,

mornara koji prvi put plovi.

Spusti se kraj mene

 i samo ćuti.

 Dođi do daha, pa mi šapni

Da li nam je ovo trebalo?

 

 (C) Angelina Radulović


Powered by blog.co.yu