Bedno piskaralo

14 Apr, 2009

PUTOVANJE

Poezija — Autor linga @ 12:40

Drhteći se stežem,

udaram 

bežim bezglavo,

natrčim na zid.

Gore-dole,

jurcam,

zovem

Boga nema!

Niotkuda spasa,

ni prozora čak.

Dole tvrdo,

Gore visoko,

i previše.

Trčim,

opet srećem zid.

Vazduh se rastaka

u plašljive reči

gubim ga...

Zid, opet.

Ne da mi da dišem.

Letim, nestajem

jedan, dva, tri, četiri, zida

Plafon.

Kutija.

Dole, tvrda zemlja, prah.

Posustajem, spremam se,

odustajem.

Opet zid.

Jure me izgubljeni moralni obziri,

sude mi.

A da li sam ljudožder ako pojedem sopstvene snove

medju jedan, dva, tri, četiri zida?

(C) Linga


Komentari

  1. hm!
    ljudožder, a?
    malo mi je nejasna i koncepcija i smisao ove pesme.

    Autor suky — 14 Apr 2009, 13:32

  2. Onda se nisi nikada osecao tako :)
    U kutiji.
    Zarobljen.

    Autor linga — 14 Apr 2009, 13:53

  3. kutija ne
    lavirint da.

    nego, sama koncepcija pesme mi je nekako nejasna. nestilizovana, kao da si samo nabacala stvari kako su ti pale na pamet, to me zbunjuje. izgleda nepregledno, neodlučno... razumeš?

    Autor suky — 14 Apr 2009, 14:20

  4. svaki zid ima svoju slabu tačku. ali treba zagrebati.
    Prijatno!

    Autor domacica — 14 Apr 2009, 14:31

  5. Suky, Ahaaa, razumem...
    Nije dobro izlomljen stih, mozda ti zato tako izgleda.
    Plus, zelim dok neko cita da se oseca klaustrofobicno ;)

    Autor linga — 14 Apr 2009, 15:30


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu