Bedno piskaralo

Čobanine, pošto ulaznica u obor?

 

Pre jedno 5 godina, kada reših da s mojom ljubavi pravim decu, ni slutila nisam da ću provereno da budem građanka drugog reda. Ma, gde drugog, 15 rupa na svirali! Da će u ovoj državi da me zajebava kako ko hoće. Svi ovi što i iz frižidera viču “BELA KUGA”, “SVE NAS JE MANJE”, "NESTAĆEMO", u stvari ih boli baš i za nas, našu demografsku sliku,  ni pišljiva cvonjka ne daju što si ti eto rešio da produžiš vrstu i staneš na rep toj "pošasti".

Jedna od većih gluposti koja me svaki put izvede iz takta je bezobrazno naplaćivanje ocu da prisustvuje rođenju sopstvenog deteta! Fiskalni račun čija slika danima kruži internetom, a koji dokazuje da je jedan srećni otac nesrećno iskeširao 200 eura da bi video kako SOPSTVENO dete kako dolazi na svet, uzdrmao je najpre blogere, pa medije, onlajn medije,  pa se priča raširila okolo. (Dalje)

General(izacija)

Sasvim lično — Autor linga @ 16:04
 

      Rešila sam. Neću da budem politički podobna. Ni “in”. Poslednjih dana pročitala sam hiljade i hiljade  prilično ostrašćenih karaktera o  ljudskim pravima, generalizaciji i stereotipima. A prošlog vikenda podlegla sam i sama jednoj - poželela sam da sam  bar na kratko  - Nemica.

      O Nemcima kao narodu nemam mišljenje. Imam neku mešavinu romantičarsko nacionalne nerealne predstave koja valjda vuče korene od dečjeg "ispiranja mozga" partizanskim filmovima u kojima su Nemci uz neizostavne četnike uvek “bed gaj”, preko kljukanja materijalom iz istorijskih čitanki o narodu osvajačima i ideolozima viševekovnih “Drag an osten” aspiracija. Uz malo dodatne generalizacije o njima kao vrednim, preciznim i krajnje pedantnim, vidim kako moja predstava izrasta u Frankeštajna, nakrpljenog i sklepanog od čistih naklapanja.

       Naravno, nemam mišljenje ni o jednom pojedinačnom Nemcu(logično, jer nisam imala priliku da upoznam nijednog) a još manje se ova moja nabeđena predstava može tako nazvati. Ali, čemu onda ova iznenadna pojava  da u jeku silnih generalizacija( na temu parade ponosa, prava homoseksualaca, pa i svrstavanje pod jedan koš i vere i SPC i šačice huligana i tzv. "patriota" ) kojih se gnušam i sama podlegnem jednoj? (Dalje)

Promene Zakona o informisanju - s "konja na magarca"?

Iluzije novinarstva, Bez dlake u mozgu — Autor linga @ 16:55

       

       

Šta se ti novinari bune i kukaju, šta hoće? Pa konačno se uvodi red, mora da se zna ko šta piše, laže i da snosi posledice za to. Ovih dana, po usvajanu izmena i dopuna Zakona i informisanju osim slabašnog glasića struke koja se buni protiv zakona koji im ne ide u prilog, sve više se čuju i glasovi, pa i blogera :) i svih onih koji smatraju da taj zakon, ovako izmenjen zapravo uvodi red u medijsku sferu i da će disciplinovati medije koji sazlužuju da osete posledice svog neetičkog i neprofesionalnog ponašanja.

Šta je to što nama "bednim piskaralima" tako smeta? Probaću u ovom postu da se lišim ironije, moje omiljene stilske figure i da dam razložna i realna objašnjenja. 

 Slika uzeta odavde

 (Dalje)

Može i bez papira

Čari roditeljstva — Autor linga @ 17:03

     ... "Jadna deca, oni nemaju papir pa pišu ovde, jel da mama? " ... moja četvorogodišnja kćerka dok prolazimo pored zida išaranog grafitima.  Osmeh i potvrdno klimanje glavom, tek kasnije ću joj objasniti da ljudi moraju da se izraze, nije bitno da li je papir, zid ili možda blog :)

   ***

    Pitam moju kćerku šta  želi da bude kad poraste.

    - Šišarka, mama - odgovara ushićeno.

    - Štaa?

   - Pa, šišarka da češljam i šišam ljude.

   Dečiji um nema zidove, ne pravi lažne prepreke. Ako ne zna reč, izmisliće je!

    Ne znam da li je sledeća priča urbana legenda ili ne. Nije ni bitno, savršeno oslikava kako stoje stvari. Čula sam je ovde, na Tihomirovom blogu, slušajući sjajno predavanje Sir Teda Robinsona o važnosti dečje kreativnosti  i opasnosti da će se ona uništiti školovanjem. Dugo sam bila pod utiskom onog što je pričao.

    Deca crtaju. Kada je došao momenat da kažu šta su nacrtali, jedna devočica kaže "ovo je Bog".

    Učiteljica joj kaže - Ali, mi ne znamo kako izgleda Bog. 

     - Sada znate - odbrusi joj devojčica. 

   * Čini mi se, najsrećniji su ljudi koji sačuvaju dete u sebi. Makar deo. Volela bih da sam i ja sačuvala malo više te magije u sebi.

 


10 tužnih činjenica o...

Iluzije novinarstva, Bez dlake u mozgu — Autor linga @ 14:58

 

... našem medijskom brlogu.

Usvojen je.  

1.       Nismo ni sumnjali da će da bude drugačije, čak i kada su na sva zvona pojedini govorili kako neće glasati za ovakav zakon jer “od njih sve zavisi”. Pa, kako će glasati, ali da se usvoje tri amandmana na kojima eto, oni veoma insistiraju na Evropskom putu Srbije i koji će ovaj “skarabudžen”  i  našvrljekan zakon napraviti proevropskim, demokratskim. Pa su onda pristali i na jednu kosku u vidu amandmana bačenu tačno na vreme.  Zar ste sumnjali da su zakoni  na ovako smešan način predmet političke trgovine u nas? To je prva tužna činjenica.

 (Dalje)

Powered by blog.co.yu