Ništa je ništa
Tata i Jana uživaju u slobodnom popodnevu. Razvlače se po trosedu, i kao "broje". Jana je fasinirana brojevima, i iako ja lično mislim da joj je rano da se bakće sa komplikovanim svetom brojki, tata ipak uživa u "podučavanju".
Pokušava da joj objasni šta je nula. Proba, izokola, da dete shvati da je ništa, ništa(crva nije ni bilo 
)
- Jano, kad imaš jednu jabuku i pojedeš je, šta ti ostane?
Jana se smejulji, gleda ga, okleva i onda kaže:
- Pa ostane mi kora!
I šta čovek da joj na to kaže? Ostane zatečen svetom četvorogodišnjaka, i pita se, šta nam je trebalo da odrastemo?
8 Komentari |
0 Trekbekovi
I ja imam curicu od 5 godina i cesto ostanem zatecena nekim njenim odgovorima...oni su zaista ponekad mudriji od nas,odraslih
Autor grlica — 29 Maj 2009, 17:13
Vec je zamisljam. Slatku, malu i najsmejanu... Neka uvek takva ostane...
Autor behappy — 29 Maj 2009, 17:46
Pa i nula ima neku svoju težinu.
pozdrav
Autor mandrak72 — 29 Maj 2009, 22:15
Grlice, jesu, u mnogim stvarima mudriji, na zalost, cesto nam se ta mudrost izgubi usput...
Autor linga — 29 Maj 2009, 23:41
@Behappy, hvala, takva je i jos vise(ah roditeljska "objektivnost" na delu :)))
Autor linga — 30 Maj 2009, 10:07
A onda ponovo pročitaš "Malog princa" i isto se zapitaš: Šta nam je trebalo da odrastemo???
Autor sanjarenja56 — 30 Maj 2009, 10:17
@Mandrak, naravno da ima, ali u ocima cetvorogodsnjaka maaalo drugaciju ;)
@Sanjarenja, bas taaaako :)
Autor linga — 30 Maj 2009, 10:50
А шта се дешава кад се дете фасинира нечим? Да ли је то горе него када се фасцинира? ;)
цмок
Autor Кум — 02 Sep 2009, 20:40