Bedno piskaralo

18 Jun, 2009

Dok sam čekala da se skuva kafa...

Proza i oko nje — Autor linga @ 16:44

Ova prozica je deo jednog forumskog takmičenja. Igrarija na temu. Koja mi je jasno stavila do znanja da se ljudi plaše teških reči. Lako iskazanih...

Jutro. Konačno sunce. Miris behara se ušunjava kroz odškrinut prozor. Lagano se izvlačim ispod jorgana i korakom osuđenika idem do kupatila.

Kuhinja, džezvu punim do pola, za kofeinsko razbuđivanje. Misli mi još iskaču iz glave nalik pokvarenim federima, lete na sve strane. Kafa i cigara, kafa i cigara, mantram i čekam vodu da “baci ključ”.

Nije ni čudo što ne mogu da se razbudim, pola noći sam nemo uzdisala i prizivala san. Šum vode dopire iz kupatila. Ustao je. Nemam kud. A rado bih se, još golišava stuštila niz stepenice i pobegla. U pizdu materinu, ako treba. Dohvatim džezvu i punim je vodom do vrha. Za zajedničku kafu. Samo da mi ova prva ne presedne, pomislim. Kad bi samo malo hteo da ćuti, da pustimo da nas miluje zubato sunce dok ispijamo svoju dozu gorke, crne tišine.

 - Ej, jel ima kafe za mene - pita umesto dobrog jutra.

Ovlaš me ljubi u obraz, a ja se pokušavam da se okrenem, ne bih li izbegla taj dodir. I užegli miris sinoćnjeg duvana, viskija,nepoznatog parfema.

******************

Ušao je i uneo oblak laži sa sobom.

- Ej mala, nešto si mi zamišljena, pita me mazno. Malo sam s drugarima popio, nemoj da se duriš.

Pogled je bio dubok i prazan.

- Dođi malo da se pomazimo.

- Nisam baš raspoložena, umorna sam, ljubavi - lažem neuverljivo.

Zgrabio me za ramena, odvalio šamarčinu, a vrisak mi zapušio poljupcem. Stegla sam što sam jače mogla dragoceni test u ruci. Dok me je obarao na trosed, pred očima su mi lebdele samo dve crtice.

Konačni dokaz moje sreće bacila sam ispod stočića.

*****************

- Gospođo, rezultati su stigli.

Ruke mi drhte. Doktor spušta naočare do pola nosa, “značajno”podiže obrvu i počinje:

- Ne znam čiju DNK-a smo testirali, ali ovaj gospodin nije otac vašeg deteta. Nadam se da znate šta radite, ali svakako sada je kasno za abortus.

- Kakav abortus, šta vam pada na pamet?

Smeh, zvonak, ordinacija odjekuje.

Sve je dobro, biće dobro, dočekala si svoje parče raja, mala.

**********

Neeeću, ne želim, pusti me! U sebi urlam, naravno, da ne probudim Marka. Pustila sam ga u sebe, nemoćna. Grub je, dah mu smrdi na drugu ženu. Muka mi je od zvuka koji pravi dok svršava u mene. Muka mi je od činjenice da on zna da ja znam da je pre nepunog sata kresao neku drugu. Nemo se skljokao se pored mene. Sačekala sam da zaspi, a onda duuugo najgrubljim sunđerom koji sam našla spirala vonj sa sebe.

****************

- Šta planiraš za danas – pita me, obično, nezainteresovano.

- Imam mnogo posla, samo da sručim kafu i bežim - nervozno odgovaram, izbegavam mu pogled.

- Znaš – počinje da priča “onako” kroz zube, s pogledom ispod oka. Vidim kako mu vena na slepoočnici pulsira, uvek kad je nadrkan. Skamenim se. Opet počinje.

- Pričao sam sa Miletom, on će Marka da ubaci u školu fudbala. Šta će mu bre, te gluposti, čuj, da pleše, ko nekakav pederčić. Hoću da bude muško i jebe mi se šta ti imaš da kažeš na to. Biće ovako i tačka. Temperatura mi raste. Divlja. Osećam kako mi iskaču plikovi po koži od jeda. Ne mogu, neću, ne želim ovo verbalno silovanje, urlam. u sebi, kao i uvek do sad. Utucavanje ideje o nekakvom braku u kojem se radi, šrvlja, pije, jede, jebe, bez potrebe da se dvoje ljudi, dva sveta negde sretnu, preklope, misle, veruju, pokolju.

Nemoj, nemoj, nemoj, odzvanjalo mi je po još nerasanjenoj glavi. Strpi se, tih se izvuci, skupi svoje i Markove stvari u kofer i nestani. Ali đavola! Mogla sam jasno da vidim kako mi konačno pada roletna. Dum!

- Molim te, Ivane preeeestani već jednom! Nemaš pravo da namećeš Marku bilo šta, još manje da se mešaš u naš život. Moj i njegov. Gde si bre, bio kad se tresao od temperature, znaš li kad je progovorio, prohodao, piše li levom ili desnom, koju boju voli, čije sličice skuplja – stajala sam nad njim, unosila se u lice.

Da sam mogla na tren da stanem videla bih razdrljenu, razbarušenu, izdanu, neprimereno godinama izboranu ženu koja je, konačno, o hvala ti Svevišnji, izgubila kontrolu. Shvatila da je to – to. Nema nazad.

- I nemaš prava da kažeš išta, stišala sam konačno buru. - Ti nisi Markov otac...

Da je pogled mogao da ubije, pala bih u sekundi. Ustao je. U trenu su kolena počela da mi klecaju, a brada nekontrolisano drhti. Međa koja nas deli topila se, cigle sa zida su spadale, i pomislila sam, ovaj put će me stvarno udaviti.

Crkni, ali pogled spustiti nećeš, zapretila sam sebi. Šamar je pao baš kako sam očekivala. Jedan, drugi. Nisam htela čak ni da poturim ruke, ni da se branim...

 Samo sam gledala, tupo. Bez ijednog treptaja. Treći.

- Kurvo – prosiktao je.

- Namerno mi to govoriš, znaš gde sam najtanji, bre! Kad se vratim, hoću da te nema!

 Povedi i kopile sa sobom, dodao je, više za sebe.

Okrenuo se na peti, i zamalo izvalio vrata iz štoka izlazeći.

 

Sačekala sam da moje jadno, šokirano telo prestane da drhti i da mi do mozga doputuje informacija. Onda sam lagano izašla na terasu, gde me je čekala šolja i poslednji, onaj naslađi gutljaj.

-Ovo je već uživanje, rekla sam sebi i krenula ka spavaćoj sobi da uzmem kofer. U hodniku sam okrznula sopstveni odraz u ogledalu. Krv mi se slivala iz desnog ugla usne. Liznula sam je. Bila je slatka i mirisala na pobedu. Nisam mogla da prestanem da se smejem.


Komentari

  1. Hmm zanimljivo... Divno napisano, jer sam osetila kao da se sve ovo desava oko mene.
    Autobiografija..ili?

    Autor behappy — 18 Jun 2009, 17:09

  2. @Behappy, srecom, nije.

    Autor linga — 18 Jun 2009, 18:48

  3. Dobro je..:)
    Pozdrav...***

    Autor behappy — 18 Jun 2009, 19:20

  4. @Behappy, umetnicka sloboda :)))

    Autor linga — 18 Jun 2009, 21:45

  5. odlicno! :)

    Autor ivana_k — 18 Jun 2009, 22:02

  6. Hvala Ivana K :)
    Pozz

    Autor linga — 18 Jun 2009, 22:15

  7. Zaista pišeš fantastično! Izuzetna proza

    Autor Goca — 18 Jun 2009, 22:57

  8. ne pratim na forumu vaša piskaranja, nema se vremena za sve :) ali mi se ovo jako dopalo, odlično!

    Autor Gaga — 19 Jun 2009, 01:24

  9. @Goco, hvala. Velika pohvala.
    @Gago, kad ti kazes :)

    Autor linga — 19 Jun 2009, 08:10

  10. ovaj tvoj :) je za komentar da ne čitam sve na forumu ili što mi se sviđa ovo, ahhh, sad te ne razumem :)

    Autor Gaga — 19 Jun 2009, 08:29

  11. Da ti se svidja, s ozbirom na kolicinu procitanog materijala gospodina S. :))) Pa mi to dodje bas bas kao kompliment.

    Autor linga — 19 Jun 2009, 08:41

  12. ružna priča, lepo ispričana. nažalost, u stvarnom životu česta, ali sa krajem koga nema.
    Prijatno!

    Autor domacica — 19 Jun 2009, 09:14

  13. @Domacice, ova prica je toliko cesta da bi moralo malo cesce da se pise o njoj.
    Kraj je nada, izlazak iz zacaranog kruga, koji je redak, zato je i vredan...

    Autor linga — 19 Jun 2009, 10:41

  14. Koliko je takvih "muskarcina" oko nas,samo vecina zena nazalost ne izadje kao pobjednik iz tog zacaranog kruga.O ovoj temi bi se zaista moglo dosta pisati...
    Hm...sta se sve moze desiti dok se ceka da se skuva kava-zivot se moze potpuno promijeniti...Pozdrav

    Autor grlica — 19 Jun 2009, 12:16

  15. Takve muskarcine se kriju iza nevinog izgleda, naocara nekog profesora, ili lepog lica nekog glumca. Nisu to samo pijanice i nasilnici...
    A svaka takva porodica ako ima decu radja manje vise jednog novog nasilnika, ili pakt nekog ko se patoloski vezuje za iste... :(

    Autor linga — 19 Jun 2009, 14:38

  16. Baš je super, prava slika iz života. Sviđa mi se.

    Autor Branka Zeng — 20 Jun 2009, 14:34

  17. @Branka Zeng, hvala!

    Autor Linga — 20 Jun 2009, 15:45

  18. Surova istina koja se krije i uvija u sareni papir, tvoja junakinja je makar napustila zacaran krug :)
    Svidja mi se

    Autor Veki — 07 Jul 2009, 15:29

  19. @Veki, moja junakinja je fakat izmisljen lik.
    U RL iz kruga se ne izlazi tako lako, ali ja sam bas htela da ona uspe, da ostavi skota.

    Autor linga — 07 Jul 2009, 15:34

  20. ma znam ali makar da se prica tako zavrsi

    Autor veki — 07 Jul 2009, 21:01


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu