Bedno piskaralo

Sačuvaj me,

Bože,

zlih jezika

Utabanih staza,

Osvetljene noći

I srećne ljubavi.

Ubiše čoveka u meni.

Tužna sam

otključam nekog i pustim suzu

Kad vidim njegovu prazninu.

Naričem nad živima

prizivajući tvoju smrt

kad ne mogu blizinu.  (Dalje)

ČEŽNJA


Iščekujem još,
ko kišu grumen zemlje,
dok se prži,
dah tvoj po obličju mom.
Gorim, buktinjom uz žar,
još netaknut,
neizrečen.

 (Dalje)

Ja nikada neću umreti

jer godinama već

ne postojim. (Dalje)

Kad se pomrače u tebi
i poslednje ideje,
zapahnut slepim iluzijama
tražićeš kompas,
utiraćeš put,
plakaće ti na ramenu
ogrešeni bivši sveci.
Tražićeš Boga
kog si davno ostavio,
ispljuvanog u nekom budžaku,
da izdahne, poput svih ljudi. (Dalje)