Bedno piskaralo

05 Mar, 2009

Čežnja

Poezija — Autor linga @ 14:01

ČEŽNJA


Iščekujem još,
ko kišu grumen zemlje,
dok se prži,
dah tvoj po obličju mom.
Gorim, buktinjom uz žar,
još netaknut,
neizrečen.


Drhtim,
kao onog čistog dana,
u proleće
kad teške ptice,
ostadoše bez krila,
osudjene na tlo.
A ti i ja, mesto njih bludeći,
stigosmo pod oblak
i ne prenu nas kroz vreme zlo,
sivilo mrena.

Daješ, dajem, žile, meso,
koje dušu sputava,
okiva: sećanja, ludosti...
Ne znam, ne želim,
ne umem da znam,
kako teče reka,
bez oka tvoga,
bludećeg po meni.

I opet, ko mrena u one zore,
kad kafane niko ne zatvara
i svi po ulicama se ore i smeju,
ti istražio si me, prešao, prepešačio,
zapečatio, večno svoju...
Prigrlila sam te,
kao more stenu,
kao na samrti poslednju želju.

I ne dam,
neposlušnim vetrovima,
da ti otkriju jedra.
Po meni, jedini moj,
večno ćeš da ploviš.

©  Linga


Komentari

  1. Dopadaju mi se tvoje rime.
    "Po meni, jedini moj,
    večno ćeš da ploviš."
    Pa to i jeste najlepše more...

    Autor sanjarenja56 — 05 Mar 2009, 17:33

  2. Bas jaka pesma...
    Svudja mi se:)

    Autor casper — 05 Mar 2009, 18:22

  3. Hvala!
    Dobro je dok jake emocije proizvode jake reči :)))

    Autor linga — 05 Mar 2009, 18:31

  4. ***Svidja mi se....****

    Autor casper — 05 Mar 2009, 18:31

  5. za moj ukus malo prejako.
    ali kad zaplovi...
    izbriše jačinu.
    ostane samo nežnost.
    Prijatno!

    Autor domacica — 05 Mar 2009, 18:42

  6. Eh domaćice... šta ima u plovidbi prejako ;) samo u čekanju da se porineš.

    Autor linga — 05 Mar 2009, 23:14

  7. Divni stihovi Linga!

    Autor Dragica — 25 Jun 2009, 22:36

  8. @Dragice, hvala!

    Autor Linga — 25 Jun 2009, 23:04


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu