ONA
Užasno se trudeći
da ne provale
treptaji jedne slike
nestvarne iz mene,
da ne oteku sa suzama
pred svima, običnima,
čuvajući bol što cepa trajanje,
stideći se,
ja ne prestajem da volim
daleku senku koju više nemam.
Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,
cepa se duša u svakom danu
nizu sumornih godina,
želi da nestane
samo da može.
A onda se urlik ranjene zveri
potajno, divlje otima.
U tami, bez tuđeg dodira
ne delim, već živim svoj bol
a tako i plačem
tugu nosim nestvarno
nestvarno i patim
svojski se trudim
da je ne spomenem pred svima
više ne izgovaram reč
dati.
Rodila me…
Volim je i dalje,
a dele nas
samo zemlja i prašina.
(C) Linga
6 Komentari |
0 Trekbekovi
ništa se ne može porediti
sa osećajem
tim.
Autor suky — 08 Jul 2009, 12:16
@Suky, nista...
Autor linga — 08 Jul 2009, 12:24
tako sam se rasplakala.....
Autor Natasa — 08 Jul 2009, 12:39
@ Natasa, znam da me razumes...
Autor linga — 08 Jul 2009, 13:56
Ovih dana, iz vise razloga, ove recu mogu samo osetiti i ocutati....
Autor di — 10 Jul 2009, 10:44
@di, :(
Autor linga — 10 Jul 2009, 11:12