Bedno piskaralo

07 Jul, 2009

ONA

Poezija — Autor linga @ 14:46

Užasno se trudeći

da ne provale

treptaji jedne slike

nestvarne iz mene,

da ne oteku sa suzama

pred svima, običnima,

čuvajući bol što cepa trajanje,

stideći se,

ja ne prestajem da volim

daleku senku koju više nemam.

 

Sećanje vraća osmeh nad kolevkom,

cepa se duša u svakom danu

nizu sumornih godina,

želi da nestane

samo da može.

 

A onda se urlik ranjene zveri

potajno, divlje otima.

U tami, bez tuđeg dodira

 ne delim, već živim svoj bol

a tako i plačem

tugu nosim nestvarno

nestvarno i patim

svojski se trudim

da je ne spomenem pred svima

više ne izgovaram reč

dati.

 

Rodila me…

Volim je i dalje,

a dele nas

samo zemlja i prašina.

(C) Linga

 


Komentari

  1. ništa se ne može porediti
    sa osećajem
    tim.

    Autor suky — 08 Jul 2009, 12:16

  2. @Suky, nista...

    Autor linga — 08 Jul 2009, 12:24

  3. tako sam se rasplakala.....

    Autor Natasa — 08 Jul 2009, 12:39

  4. @ Natasa, znam da me razumes...

    Autor linga — 08 Jul 2009, 13:56

  5. Ovih dana, iz vise razloga, ove recu mogu samo osetiti i ocutati....

    Autor di — 10 Jul 2009, 10:44

  6. @di, :(

    Autor linga — 10 Jul 2009, 11:12


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu