MOJA SUDBINA
Dok te pratim,
nekako
ne želim da shvatim.
Polako.
Stvarno patim,
reči ne razumem.
Smejem se,
ne volim da budem ko ljudi.
Smrti svojoj,
sebi velim:
zemlje grumen, ptica budi!
Bolje je.
Još će bolje biti bez mene.
Nekako,
polako,
smejem se smrti svojoj.
Bolje je
bez mene.
(C) 29.12.2005 LINGA -
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi
