Bedno piskaralo

22 Jun, 2009

Sanjaj Sanja

Poezija — Autor linga @ 11:47
Ni najcrnja pomrčina

izbledeti neće 

oreol tvoje seni.

Da olovo kaplje ne bi izlilo

oči moje za tobom.

Druže,

ko slamku lomila te

čežnja za opustelim grumenom,

pedljom između neba i tla

domaćeg.

Prijateljstvuj sad sa zvezdama visoko,

mesto meni tajne da odaješ.


Van dometa

zlehudo nedostaješ rukama,

duši...

Jecaji su skupi.

Grumen u grlu mi zastao.

Što mi nisi rekla da anđelima fale krila

prevrnuli bi sve budžake

odavde do Ada

da ih za tebe pronađemo.


Oprostiti neću nikada

kurvi, životu,

spodobi nepoštenoj

na olakom izvlačenju teških koraka

iz kutije zala.


Nije hteo

da te pusti

da se ogradiš od čemera,

da zaboraviš prepešačenu tminu

došetalu u koloni olujnog beznađa.


Zašto si me ostavila samu

u nedosanjanom snu,

ukraj sveta

da se lomim s tuđim senima

braneći te od života.

Sama si htela ćutke i pokorno

krstu da se pokrstiš

i mukom ćutiš dok se penješ ka Golgoti.

Senima mog prijatelja Sanje


 


Komentari

  1. nijedna olovna suza ne može iskazati bol zbog gubitka prijatelja. ali ovakva pesma mnogo govori. o autoru i onom kome je namenjena.
    Prijatno!

    Autor domacica — 22 Jun 2009, 17:41

  2. @Domacice, tvoj komentar me je bas dirnuo. Hvala ti....

    Autor Linga — 22 Jun 2009, 20:29

  3. Uh...do bola!

    Autor Goca — 22 Jun 2009, 22:52


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu