Bedno piskaralo

25 Mar, 2009

Bezimena

Poezija — Autor linga @ 14:32

 

Sad te se ne sećam.

Tek izmaglica

nad mojom glavom

ili tihi lepet krila leptira,

dašak dodira

žene koje odavno nema.

 

Pola života ja ginem sama

kroz vilajete

i nadam se

da me ta topla majčinska ruka

doletela iz noći kad se ne stigosmo oprostiti

i dalje pažljivo vodi.

Kroz sve moje poraze

i budalaštine

i bdije

i sniva.

 

Da mi je makar koja suza

da kapne vruća

na mermer koji nad tobom nemo stoji.

Da optoči nasmejanu sliku

uokvirenu čemerom

Čini mi se lakše bi mi bilo.

 

Od zebnje hoću li imati plača

jedino me više tišti i cepa

što ti se lika ne sećam.


Komentari

  1. lik ćeš uvek na slici ponovo pronaći...
    a toplotu koju u srcu nosiš,
    umesto suzom,
    izlićeš na svoju decu osmehom i pruženom rukom.
    Prijatno!

    Autor domacica — 25 Mar 2009, 16:15

  2. lepa pesma

    imam nešto slično
    http://suky.blog.co.yu/blog/suky/generalna/2009/01/19/magla

    Autor suky — 25 Mar 2009, 16:35

  3. Ako i ne kažem ništa, više ću reći. pozdrav

    Autor mandrak72 — 25 Mar 2009, 16:40

  4. Domacica, lepo receno!
    Suky hvala!
    mandrak, mudro :)

    Autor linga — 25 Mar 2009, 19:19


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu